U fokusu - Srbija

Poreznici: pare ili blokada računa

Zbog neplaćenih dažbina poreskih obveznika čiji se dugovi procenjuju na oko 350 milijardi dinara nije oštećena samo država, što bi se na prvi pogled pomislilo posle objavljivanja spiska najvećih dužnika, već i radnici za koje poslodavci nisu uplaćivali doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje koji ukupno iznose oko 274 milijarde dinara.

Tako su danas dugovanja za neplaćene doprinose za PIO narasla na 186,7, a za zdravstveno osiguranje 88,7 milijardi dinara!

Penzionom fondu poslednjeg dana juna ukupno se za doprinose dugovalo 186.707.596.756,49 dinara, od čega je dug poljoprivrede s kamatom 101,4 milijarde, zanatlija 23,3 i preduzeća 61,9 milijardi dinara, potvrdili su „Politici” u Poreskoj upravi.

Poreznici kažu da je kod pravnih lica od 61,9 milijardi dinara duga trenutno nenaplativo 48,06 milijardi dinara. Ovi dugovi se ne mogu naplatiti– zbog stečaja, privatizacija, likvidacija...

Podaci poreznika takođe pokazuju da je zbog stečaja nenaplativo oko 35 milijardi dinara doprinosa za PIO, privatizacije oko 3,3, likvidacije 408 miliona, odjavljenih firmi 8,5 milijardi, fantoma i perača 11,2 miliona dinara.

Naplata doprinosa PIO je u 2013. godini veća sedam odsto u odnosu na isti period 2012, kada je za šest meseci naplaćeno 134.320.828.000 dinara, a u istom periodu 2013. tačno u dinar 143.725.626.000, objašnjavanju poreznici.

Istovremeno je Poreska uprava od 1.1. do 30.6. 2013. naplatila na ime zdravstvenih doprinosa 70.957.395.000 dinara, što je u odnosu na isti period prošle godine više za 6,58 procenata.

I pored toga dug za zdravstveno osiguranje zaključno s 30. junom ove godine iznosi 88,7 milijardi dinara od čega je glavnica 42 milijarde, a kamata 46,5 milijardi dinara, potvrdili su juče „Politici” u Poreskoj upravi.

„Simpo” je, opet, najveći dužnik i kada je reč o neplaćenim doprinosima za zdravstveno osiguranje, s dugom od 642.979.947 dinara. Na spisku pod brojem dva je takođe „Simpova” firma, „Dekor” sa dugom od 89.319.780 dinara.

Poreznici objašnjavaju da će iskoristi sve zakonom raspoložive mogućnosti kako bi naplatili dug po osnovu javnih prihoda, što znači da će posle slanja opomene poreskim dužnicima, ukoliko u roku od pet dana ne plate poreski dug, blokirati njihove račun i to bez izuzetka.

Interesantno je da su se, posle objavljivanja spiska najvećih dužnika, pojedini poslodavci našli ogorčeni takvim poskupkom Poreske uprave ističući da zbog takvog etiketiranja trpe štetu te da će morati da otpuštaju radnike.

U Poreskoj upravi kažu da su prvi put dobili odrešene ruke da krenu u prinudnu naplatu, ali da je od svih poreskih dugovanja sada naplativo svega desetak odsto.

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, kaže da je u svim zemljama Evropske unije praksa da se javno objavljuju spiskovi najvećih dužnika, s tim što to tamo i ima nekog efekta, jer se tu radi o dugovima od pre mesec ili dva koji se mogu pokriti iz posebnih fondova koje ima i Srbija, ali je to u našoj zemlji neizvodljivo.

– U Srbiji to objavljivanje nema većeg efekta jer kod polovine firmi dugovi ne mogu da se naplate. Mnogi su stari po pet i 10 godina i kolike god Srbija imala fondove iz kojih se takve stvari pokrivaju, ovolika dugovanja je ne moguće namiriti, objašnjava on.

S druge strane, nije samo problem poslodavaca, što ne plaćaju poreze i doprinose za svoje radnike, već i države koje je najveći dužnik. Primera radi putarima koji ne uspevaju da naplate 80 odsto svojih dugova, pa je pravo pitanje koliko njih danas u Srbiji nema overene knjižice i povezan radni staž.

– Firme imaju mogućnost da ukoliko u nekom periodu mesec ili tri ne mogu da naplate potraživanja i nisu u stanju da zbog toga plate poreze i doprinose za radnike o tome obaveste poreznike koji ih stavljaju na posebnu listu dužnika. Ukoliko se, međutim, posle tri meseca dug ne namiri poreznici bi trebalo da im blokiraju račun, kaže Rajić.

Unija je zbog toga predlagala da se napravi analiza koliko su realno opterećene pojedine delatnosti i koliko država ubira realno prihoda od njih. To nije urađeno, a zahvatanja u Srbiji su mnogo veća nego u okruženju, zaključuje Rajić.